- Директор: в.д. др Александар Стојановић
- Главна сестра Дома здравља: Ивана Црнобрња
- Руководилац огранка „Стара Палилула„: Прим. др Снежана Деспотовић-Кушљевић
- Руководилац огранка „Карабурма„: спец. др Весна Гајић Драговић
- Руководилац огранка „Дунавски Венац„: спец. др Зорица Танасијевић
Оснивање
Дом здравља „Др Милутин Ивковић“ – Палилула је основан 24.04.1953. године са задатком да обезбеди квалитетну примарну здравствену заштиту за становнике општине Палилула која се простире на 447km².
Подељеност ове градске општине реком Дунав представљала је изазов за све генерације наших колега који већ више од пола века унапређују квалитет услуга и територијалну организацију.
Данас
Ми смо установа са 16 здравствених станица и амбуланти са око 800 запослених који у тимском раду обезбеђује адекватну доступност здравствене заштите свим грађанима општине Палилула. Висок квалитет наших услуга је потврђен најранијом применом Система менаџмента квалитетом ЈУС ИСО 9001, а касније и акредитацијским статусом на 7 година (2021-2028).
Увођење информационог система у свим огранцима и коришћење електронског здравственог картона значајно је смањило обим администрирања, олакшало комуникацију и скратило време чекања на преглед уз значајно бољу сарадњу и међусобно поверење пацијента и лекара.
Наш дом здравља је дуги низ година наставна база за студенте и специјализанте Медицинског и Стоматолошког факултета и Високе медицинске струковне школе.
Жеља нам је да превентивним здравственим радом унапредимо и очувамо здравље наших суграђана и успешно елиминишемо факторе ризика који доводе до настанка болести. Уколико до болести дође, наши стручњаци ће уз помоћ најсавременије медицинске опреме поставити дијагнозу и адекватном терапијом спречити даље напредовање и могуће компликације.
Др Милутин Ивковић
Српски лекар и фудбалер, рођен 3. марта 1906. године у Београду.
Почео је да игра фудбал у клубу „Југославија“, а касније прешао у „БАСК“. У дресу Репрезентације одиграо је 40 утакмица и учествовао на Олимпијским играма у Амстердаму 1928. године и Берлину 1936. године, као и Светском првенству у Монтевидеу 1930. године.
Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1934. године и по одслужењу војног рока отворио је своју лекарску ординацију.
По мајци Мили, био је унук војводе Радомира Путника.
Још као омладинац следио је напредне идеје о бољем животу и социјалној правди, због чега је више пута био хапшен. После окупације сарађивао је са народноослободилачким покретом. Ухапшен је од стране Гестапоа 23. маја 1943. године и одведен у логор на Бањици. Наредног јутра стрељан је због „комунистичке делатности“.
Бронзани споменик
16. маја 2013, испод западне трибине „Партизановог” стадиона, поново је постављена биста др Милутина Ивковића Милутинца, рад и поклон академика, вајара и максилофацијалног хирурга професора Владимира Јокановића. Тако је, захваљујући листу „Политика”, обновљено бронзано сећање на човека чија је биста постављена 1970. године (рад Славољуба Ваве Станковића) почетком године нетрагом нестала.
Редитељ и продуцент филма „Монтевидео, бог те видео” Драган Бјелогрлић је, том приликом, рекао и ово:
„Милутинац је био један од људи који су оно време чинили бољим него што је ово данас. Велики фудбалер, доктор, патриота, левичар, комуниста, човек челичних принципа…”
У име Ивковићевих потомака захвалила је унука Ела Ђорђевић, која је добила име по својој баки:
„У име моје мајке Гордане, Милутинчеве кћерке, и њене сестре Мирјане, која је умрла прошлог децембра, моје сестре Ладе и остале породице из свег срца захваљујем што сте на диван начин помогли да се сачува успомена на нашег оца, деду и прадеду…”
