По календару јавног здравља патронажне сестре су обележиле Национални дан без дуванског дима под слоганом „Остави пушење“

ОСТАВИ ПУШЕЊЕ!

Употреба дувана недвосмислено је главни превентабилни фактор ризика који доводи до превременог обољевања и умирања у савременом свету. Неспорни су докази да је пушење узрок настанка бројних малигних обољења, широког спектра кардиоваскуларних болести, да доводи до можданог удара, компликација трудноће, хроничне опструктивне болести плућа и многих других поремећаја здравља.

У Србији се и ове, 2025. године, 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, овог пута под слоганом „ОСТАВИ ПУШЕЊЕ”. Овом кратком и једноставном, али веома јасном поруком, поред указивања на све штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа, посебно се наглашава значај престанка пушења.

Забрињавајућа је чињеница да је, упркос свести о здравственим ризицима, употреба дувана и даље изненађујуће распрострањена у целом свету. И поред примене бројних мера контроле дувана, на свету још увек пуши више од једне милијарде људи, од чега скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражава и податак да 8 милиона људи сваке године превремено умре услед употребе дувана и изложености дуванском диму.

Са скоро 32% пушача у популацији одраслих, наша земља неславно предњачи када је реч о Европи, али и у светским оквирима. У Србији сваке године 15.000 људи превремено умре због последица пушења.

Зависност од дувана испољава многе карактеристике хроничне болести, што је јако важно схватити како би се извршила одговарајућа процена и одабрао најбољи третман за одвикавање.

Према подацима из Истраживања здравља становника Србје из 2019. године, сваки четврти пушач (24,3%) је покушао да остави пушење, док је сваки други пушач (58,6%) био забринут за сопствено здравље због штетних последица пушења.

Саветовање становништва од стране здравствених радника о штетности пушења једна је од значајних мера за сузбијање употребе дувана. Податак да је у Србији у 2019. години само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем едукације и додатним мотивисањем самих здравствених радника за давање савета и адекватне подршке пушачима да истрају у својој жељи да престану да пуше. Упркос широким знањима из области медицине и својих ужих стручних области, здравствени радници у пракси умеју да занемарују и/или умањују проблем никотинске зависности, те му се можда не посвећују довољно доследно и ефикасно.

Деловање здравствених професионалаца на ову тему може се вршити на више нивоа – од међународног, оличеног у конвенцијама које прокламују заједнички став струке, преко националног, који се манифестује предлагањем, доношењем и спровођењем стратешких планова и одговарајуће регулативе, кроз локално деловање – путем разноврсних иницијатива и интерсекторске сарадње, све до индивидуалног деловања – на нивоу саветодавног разговора са сваким појединачним пацијентом.

У последњим годинама, тржиште је преплавила читава палета нових дуванских и никотинских производа. Загревани дувански производи и електронске цигарете, а у новије време и снус и никотинске врећице, нови су велики изазов у области контроле дувана, нарочито када се узме у  обзир убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих.

Када је реч о Србији, последње Истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, из 2022. године, показало је да је електронске цигарете пробао чак сваки пети ученик (20,8%) петог и седмог разреда основне и првог разреда средње школе, а снус и никотинске врећице њих 4,9%.

Чињеница је да је драматичном порасту популарности свих нових производа допринела њихова разноврсност, атрактиван дизајн појачан ефектом модерних технологија, али не сме се заборавити да је најмоћнији фактор у њиховом пробоју заправо маркетиншка подлога која их све време прати – да представљају „здравију алтернативу“ традиционалним цигаретама. Оваква маркетиншка стратегија за директну последицу има њихово масовно коришћење и у циљу одвикавања од цигарета, чиме се без икаквог релевантног и научно утемељеног оправдања ствара слика да њихово конзумирање ни у чему није у истој равни са традиционалним пушењем, што укључује и потцењивање свих потенцијалних ризика по здравље.

У недостатку било каквих валидних доказа о њиховим ефектима, уз истовремено незаустављиво обогаћивање тржишта новим производима, мисија свих јавноздравствених професионалаца је да стално буду у приправности и да делују проактивно. Као неприкосновени приоритет увек се мора поставити примарна превенција конзумирања свих дуванских и никотинских производа, што подразумева рад са децом и младима кроз адекватно информисање, уз методе оснаживања личности детета да се супротстави увек новим изазовима одрастања.

С друге стране, ништа мање важно је деловање у смеру пружања професионалне подршке пушачима који су већ у ризику. Јер, свако треба да има шансу да свој живот учини здравијим, квалитетнијим и дужим уколико се благовремено избори са штетном навиком какво је пушење. Та шанса расте са нивоом информисаности и степеном подршке у непосредном окружењу, али и у целом друштву. Воља сваког појединца је неопходан елемент, али она сама често није довољна. Помоћ у одабиру пута који је базиран на одговарајућим, научно заснованим методама одвикавања и подршка да се у том захтевном али непроцењиво важном подухвату истраје, дужност је сваког здравственог професионалца.