4. фебруар – Светски дан борбе против рака: завршетак трогодишње кампање: „Close the Care Gap / Together, we challenge those in power“

Светски дан борбе против рака обележава се 4. фебруара, уз подршку бројних актера, а у склопу одабраних тематских кампања. У 2024. години, тематски оквир који је опредељен још пре неколико година, добија свој завршетак – трогодишња кампања „Close the Care Gap“ биће окончана под слоганом „Together, we challenge those in power“, а са циљем увећања свести доносилаца одлука о питањима превенције, лечења и неге у сфери малигних болести.

Активности спровођене у оквиру прве две године кампање, наглашавале су различите аспекте деловања – прва година кампање (2022.) обележена је темом „Realising the problem“, са циљем да се сагледају размере проблема, уоче кључни недостаци, и дефинишу главни правци деловања. Наставак кампање (2023.) под темом „Uniting our voices and taking action“ био је одређен проширивањем порука ка различитим друштвеним групама, уз мобилисање и уједињавање различитих чинилаца ка заједничком циљу. Са јасним увидом у ситуацију, формираном визијом решења и оснаженим социјалним везама, улази се у трећу годину кампање под темом „Together, we challenge those in power“ – веће укључивање управљачких капацитета једног друштва у решавање отворених питања у вези са превенцијом, лечењем и негом у контексту малигних болести. Слично као и у претходним годинама, садржај активности, које су замишљене у овој години, могу бити остварене у различитим облицима – од индивидуалног залагања у заједници, до укључивања установа важних за покретање ширих друштвених питања, али и коначно, већег укључивања доносилаца одлука у доношење трајних решења. Удружена акција на свим нивоима – као и у другим јавноздравственим напорима, најбоље резултате донеће и у овој области.

Оптерећење раком у свету

У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916.000 смртних случајева), рак јетре (830.000 смртних случајева), рак желуца (769.000 смртних случајева) и дојке (685.000 смртних слулчајева). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету. Економски значај малигних болести такође је значајан и растући – процене су да су у свету, трошкови повезани са раком у 2010. износили 1.16 билиона долара, што недвосмислено говори да поред директног утицаја на здравље појединаца, малигне болести могу бити и значајан ограничавајући фактор једног друштва у различитим сферама.

Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2021. године од свих малигних тумора оболело 41.784 особа (22.333 мушкараца и 19.451 жена). Исте године од рака је умрло 19.979 особа оба пола, 10.974 мушкараца и 9.005 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2021. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.815 мушкараца и 2.139 жена, а умрло је 3.082 мушкараца и 1.526 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2021. години од малигних тумора дојке оболело 4.447 и умрло 1.765 жена.

Шта можемо да учинимо?

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће у наредном периоду значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.