4. februar – Svetski dan borbe protiv raka: završetak trogodišnje kampanje: „Close the Care Gap / Together, we challenge those in power“

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se 4. februara, uz podršku brojnih aktera, a u sklopu odabranih tematskih kampanja. U 2024. godini, tematski okvir koji je opredeljen još pre nekoliko godina, dobija svoj završetak – trogodišnja kampanja „Close the Care Gap“ biće okončana pod sloganom „Together, we challenge those in power“, a sa ciljem uvećanja svesti donosilaca odluka o pitanjima prevencije, lečenja i nege u sferi malignih bolesti.

Aktivnosti sprovođene u okviru prve dve godine kampanje, naglašavale su različite aspekte delovanja – prva godina kampanje (2022.) obeležena je temom „Realising the problem“, sa ciljem da se sagledaju razmere problema, uoče ključni nedostaci, i definišu glavni pravci delovanja. Nastavak kampanje (2023.) pod temom „Uniting our voices and taking action“ bio je određen proširivanjem poruka ka različitim društvenim grupama, uz mobilisanje i ujedinjavanje različitih činilaca ka zajedničkom cilju. Sa jasnim uvidom u situaciju, formiranom vizijom rešenja i osnaženim socijalnim vezama, ulazi se u treću godinu kampanje pod temom „Together, we challenge those in power“ – veće uključivanje upravljačkih kapaciteta jednog društva u rešavanje otvorenih pitanja u vezi sa prevencijom, lečenjem i negom u kontekstu malignih bolesti. Slično kao i u prethodnim godinama, sadržaj aktivnosti, koje su zamišljene u ovoj godini, mogu biti ostvarene u različitim oblicima – od individualnog zalaganja u zajednici, do uključivanja ustanova važnih za pokretanje širih društvenih pitanja, ali i konačno, većeg uključivanja donosilaca odluka u donošenje trajnih rešenja. Udružena akcija na svim nivoima – kao i u drugim javnozdravstvenim naporima, najbolje rezultate doneće i u ovoj oblasti.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916.000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830.000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769.000 smrtnih slučajeva) i dojke (685.000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlje pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.

Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2021. godine od svih malignih tumora obolelo 41.784 osoba (22.333 muškaraca i 19.451 žena). Iste godine od raka je umrlo 19.979 osoba oba pola, 10.974 muškaraca i 9.005 žena. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2021. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.815 muškaraca i 2.139 žena, a umrlo je 3.082 muškaraca i 1.526 žena.

Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2021. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.447 i umrlo 1.765 žena.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.